Transkript gostovanja dr. Redžepa Škrijelja u emisiji “Oko 11” na RTS-u

Predsjednik Odbora za obrazovanje BNV, historičar dr. Redžep Škrijelj bio je gost u emisiji “Oko 11” koja je emitovana na RTS-u 4. septembra ove godine. Po prvi put javnost u Srbiji je imala prilike da od jednog bošnjačkog historičara čuje historijske činjenice i stav većine Bošnjaka o Aćifu-efendiji. Zbog  velikog interesovanja javnosti, prije svega u Sandžaku, prenosimo kompletan transkript gostovanja dr. Škrijelja u ovoj emisiji.

Gosti u studiju su bili su historičari: Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu historiju, Milan Ristović, profesor Filozofskog fakulteta (iz Udruženja za društvenu historiju) .

Novinar: Ko je bio Aćif Hadžiahmetović? Voljeli bismo da nam objasnite zašto ste baš Aćifu Hadžiahmetoviću prvo stavili tablu?

Dorbo veče iz Novog Pazara. Drago mi je da mogu pozdraviti gledatelje javnog servisa i pozdraviću kolege u studiju. Vidite ovde sada tumačimo jedan naopak redosled stvari. Naime, nauka i legislativa su ljudi, oni pišu i laži i istine. Medjutim, najznačajnije je da se jedan potez Bošnjačkog nacionalnog vijeća da obilježi dvadeset svojih najznačajnijih velikana u historiji, tumači od strane državne historije i državnih medija na sasvim jedan neobjašnjiv način. Naime, od pokušaja odbrane golih života, dostojanstva i porodica Bošnjaka koji su u periodu između 6. i 7. novembra i 6. decembra 1941.godine uspjeli da odbrane Novi Pazar, diže se ogromna haranga i dižu se ljudi na koplja i pravi se prava zbrka oko toga, da narod nema prava da obilježi svog značajnog branitelja, jednog od vodećih ličnosti Bošnjaka XX stoljeća Aćifa Hadžiahmetovića koji je uspio da Bošnjake uvede u politički sistem države. I sada se jednom narodu osporava pravo da govori i da obilježi jedan veoma teški trenutak, jednu tešku epizodu života svog naroda, kada su uspjeli da odbrane gole živote. Poslužiću se rečenicom našeg uvaženog pisca Nurovića koji kaže ,,Na svojoj ti je medji, u svojoj avliji glava skuplja. Vrijedi makar dvije tuđe“. Bošnjaci su uspjeli da se odbrane i da spriječe ono što se moglo dogoditi, i da se ponovi ono što se dogodilo u Limskoj dolini i u Uvačkoj dolini kada je od strane formacija četničkog vojvode Draže Mihajlovića, vođe četničkog pokreta poginulo više od 35000 Bošnjaka. Mi možemo imati različita gledišta na historiju, medjutim, nama se uzurpira pravo da govorimo o svojoj prošlosti, nismo ni medijski pokriveni da govorimo o svojoj prošlosti.

Novinar: Za Vas je nesporan Aćif Hadžiahmetović ali vam Draža Mihajlović nije prihvatljiv.

Agresor ne može da bude prihvatljiv jednom narodu koji je doživio pokolje, koji je doživio genocid. Ako se relativizuje cifra od 35000 žrtava u II Svjetskom ratu koji su poginuli, koji su bili poklani a to su sve civili-žene, djeca i starci, ne znam šta bi moglo biti drugi argument da bude prihvatljiv. Historija govori jezikom činjenica.

Novinar i gost: Zašto Aćif efendija nije spasio novopazarske Jevreje nego su svi bili izvučeni Gestapoom?

Mislim da imlikacije koje kolege postavljaju ne mogu da doprinesu uzajamnom dijalogu. Ja sam očekivao najmanje jedan veoma konstruktivan dijalog koji vodi ka uzajamnom približavanju. Naime, motimanska i bajkolika historija koja je puna romantike svakako nije prihvatljiva za Bošnjake. Pogledajte šta Bošnjaci uče u školama, šta uče svi đaci u Srbiji. To je historija koja više liči na vjeronauku i više na pravoslavlje. Uvaženi prof. Pavlović koga ne poznajem ali ću iskoristiti situaciju da razgovaram sa njime, našoj deci predaje svetosavlje na učiteljskom fakultetu. To je van svake pameti. Umesto da se predaje opšta historija i da se približimo evropskim okvirima, predaje se historija koja više liči na veronauku nego na historiju i to treba da se izbaci. Mi moramo da se približimo. Ovo je naša domovina. Mi sto godina živimo u Srbiji, u jednoj sasvim drugoj konstelaciji i mi moramo da stavimo stvari u svoje tokove i na svoju razinu. Moramo da se uvažamo i da ne impliciramo, da ne podmećemo razne laži koje nemaju nikakve veze sa velikom i markantnom ličnosču Aćifa ef. Hadžiahmetovića. Tri puta ponovljena laž postaje istina.

Novinar: U cilju te istine gospodine Škrijelj, ja ću da Vas pitam, pošto je Bošnjačko nacionalni vijeće najavilo da će u sklopu ove ,,Godine bošnjačkog kulturnog nasljeđa“ postaviti još neke table još nekim znamenitim Bošnjacima, možete li da nam kažete nekoliko imena?

Da, svakako. Postavljanjem tih tabli naših znamenitih ličnosti mi ne želimo da oponiramo ili da prijetimo našim sugrađanima. Mi živimo sa njima, mi nismo agresorski narod, mi nikada nismo nikoga napali. To nisu lokalne ličnosti. Našeg uvaženog Ejupa Mušovića, Kadiju Gluhavičnog, Avda Međedovića, Huseina Bašića svakako i Mehmed pašu Bajrovića kao neke od mnogo značajnih ličnosti koje nemaju samo lokalni značaj, kontinenti mogu da slave. Oni nisu nikada mogli biti niti će biti kamen spoticanja za iznalaženje jednog zajedničkog riješenja i uzajamnog poštovanja, za uspostavljanje jedne historije koja će govoriti jezikom činjenica a neće se baviti mitomanijom i nekakvim nebulozama koje nemaju nikakve veze sa objektivnim shvatanjem historije.

Novinar: Da li biste Vi postavili tablu u Novom Pazaru nekom predstavniku iz srpskog naroda ko je doprineo bošnjačkoj tradiciji?

Zašto da ne. Postavili bi Svetozaru Markoviću, svim onim rodoljubima, patriotama koji su gledali na multikulturalnost, na one sadržaje koje neće da izazovu međusobne sukobe. Postavili bismo tablu Dimitriju Tucoviću i mnogim drugim srpskim rodoljubima. Mi moramo da prihvatimo model Nemačke i Francuske, da izaberemo modalitet koji će biti nama pristupačan a ne da pričamo mitove i legende i da lažemo učenike u školama. Mi ne možemo na četništvo gledati kao na antifašizam.

(sandzacke.rs)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *